КОЛО Језик и књижевност, говор и мудрост Савремени српски књижевни језик, српски језик или Вуков српски језик је језик који данас има преко дванаест милиона говорника. Вишеструком употребом ријечи „језик“ у претходној реченици, наглашава се важност језика као средства споразумијевања, али и оруђа којим изражавамо своје мисли и „најтананија осјећања“ кроз умјетност, писану и усмену. Српски језик своју очигледност добија најсавршенијим гласовнословним (фонетским ) писмом на свијету, српском ћирилицом. Ученици, од осмог разреда, уче да је савремени српски језик пети књижевни језик код Срба, слиједећи: старословенски, српскословенски, рускословенски и славеносрпски језик. Створио га је Вук Стефановић Караџић, након вишегодишње научне борбе са својим неистомишљеницима, на темељу српског народног говора, у другој половини деветнаестог вијека. Истовремено, и српска ћирилица је добила свој коначни облик. Кроз вијекове, српски језик и ћирилица су забрањивани и запостављани у више прилика, почевши од османлијске окупационе власти, па редом: аустроугарског и усташког режима, али, понекад и домаћих власти од времена Краљевине Југославије и надаље, који су зарад мира и јединства међу јужнословенским народима преименовали српски језик назвавши га српскохрватски језик, а српској ћирилици додали латиницу, те још, равноправну ћирилици. Срби су се свим забранама успјешно одупрли, поносно, раме уз раме са својим језиком и својом ћирилицом. Језик има вјечиту, употребну улогу, односно, служи као споразумјевајуће средство међу људима. Међутим, духовна улога језика је несагледива. Духовна страна језика се изражава кроз књижевну умјетност. Сврха књижевности је да описмени и духовно обогати читаоца. Ако језик као говорну везу међу људима одређујемо као водоравну црту, онда духовну, књижевну особину језика схватамо као црту која је издигнута ка небу, и која нас тјера да гледамо ка горе, високо подигнуте главе. Стаменито. Још од времена у којем је Свети Сава написао прво оригинално књижевно дјело српске књижевности „Житије Светог Симеона“, па даље кроз вијекове, написано је много сјајних дјела која су нас читаоце упознала са вриједностима живота и љепотом свијета који нас окружује. Књижевност нема нацију. Она је свељудско добро. Читајући античка дјела и она из доба реализма, упознајемо се са великим бројем људских особина, добрих и лоших. Тако учимо да вјерујемо људима и да их волимо, али и да зазиремо од оних који нам не желе добро. Лебдећи преко стихова описних лирских пјесама, спознајемо љепоте мајке природе и постајемо јој вјечно захвални. Романтичарске строфе нас тјерају да никада не спуштамо поглед, да волимо отаџбину, да ни пред јачим не устукнемо и да човјекове племените жеље постају стварност. Љубавне пјесме нам откривају свијет снажних, неочекиваних осјећања. Народне пјесме су наша директна веза са прошлошћу и прецима. Мисаоне пјесме приказују пролазност живота и из њих учимо да сваки тренутак свога постојања вјешто искористимо, чинећи добро себи и другима. Овдје долазимо до важности читања. Књиге су благо човјечанства, свима доступне. Потребно је само да пружимо руке, отворимо срце и очи и да прихватимо велика блага која књиге садрже у себи. Читањем ћемо постати људи са добрим особинама, али не наивни. Уживаћемо у чаролији природе, и нећемо је загађивати. Вољећемо несебично отаџбину а племенитим жељама ћемо побиједити све непријатеље. Уживаћемо и плакаћемо у љубави.Осјећања, добра и лоша, су наша и нећемо их потискивати. Поштоваћемо претке и јуначку прошлост. И само тада ћемо стојати усправно, подигнуте главе са погледом у небо. Достојанствено. Племенит савјет нашим ученицима, који ће сутра водити овај свијет, уживати у томе, и надасве, вољети живот: „ Будите стално насмијани, и кад немате разлог. Поштујте древност српског језика. Научите да будете рјечити, читајући, причајући, пишући. Безгранично волите своју/ нашу, српску ћирилицу, најсавршенију на свијету. То браните себично. Будите добри људи. Волите отаџбину, и читав свијет. Не будите наивни. Будите осјећајни. Живите садашњост. Волите прошлост и будућност. Поглед ка горе. Достојанствено.“ Жељко Агостини, професор српског језика и књижевности 18 Математика у свакодневном животу Свакога дана гледате на сат − немогуће без математике. Сабирате цијене током куповине − опет математика. Картате се, трчите, возите се − за све вам је једноставно неопходна математика. Сада ћете помислити: „Ја хоћу да будем музичар. Ту нема бројева!” Тачно, али математика вам је и даље неопходна. Музичком хармонијом царује математика. Кренимо и корак даље: математика је неопходна у архитектури, дизајну одјеће и намjештаја, ауто-индустрији, праву, медицини, биологији, козметици... Тек тада стижемо до наука које почивају на математици: економија, ИТ индустрија, машинство, електроника, роботика … Основно чему вас она учи јесте да рјешавате проблем − сагледате га са свих страна, упознате и нађете начин да га упростите. Простији проблем сводите на још једноставнији и настављате све док не дођете до познате ситуације, оне коју сте већ научили да ријешите. Знање математике вас „тјера” да проблему приступите системски и да не прескачете кораке у његовом рјешавању. Зато се свима макар једном догодило да задатак није био тачан ако само испишете (тачно) рјешење. Важан је поступак, а он се може примијенити на било који проблем у животу. Љепота математике је и у томе што оне који математику разумију спрема за рјешавање мноштва препрека у другим наукама. На примjер: већина америчких колеџа, као један од услова за упис, тражи да је кандидат математику у средњој школи учио бар три године; ђаци који су били добри у алгебри и геометрији на факултетима су 83% успешнији од оних којима је математика била баук; скоро 90% нових занимања захтиjева знање математике изнад средњошколског… Списак је дуг, али порука је јасна − математика је потврда да желите (и можете) да ријешите проблем. Стога ђацима препоручујемо књигу „Математика у свакодневом животу“ Кристофа Дресера, у којој писац на основу лако разумљивих и често изненађујућих примјера из свакодневног живота објашњава уобичајене рачунске поступке, као што су унакрсно множење, рачунање с разломцима или рачун вјероватноће. Одлична књига за љубитеље математике, али и оне којима математика не иде баш од руке! Представљамо вам један задатак из поменуте књиге: У опери се изводи премијера и 1500 посјетилаца је дошло да види ново извођење „Чаробне фруле“. Нажалост, на гардероби су им потпуно измјешали бројеве за капуте и нису могли да се досјете ничег другог до да при изласку свакој особи, било да је мушкарац или жена, у руке дају било који капут. Колика је вјероватноћа да притом најмање један гледалац добије свој капут? Сви ученици који тачно ријеше задатак у наредних мјесец дана, добиће на поклон књигу „Математика у свакодневном животу“. Рјешење задатка са поступком можете предати наставнику Момчилу Мишљеновићу. Момчило Мишљеновић, професор математике и информатике Христина Ружичић IX 4
19 Publizr Home