Мој сусрет са Светим Савом Нису те Срби заборавили, ни када је име твоје било забрањено. Име су твоје бранили и код њих је увијек било благосиљано. Исти они душмани који су сабљом пробијали српска срца на тебе бацали су камење, газећ' име српског оца. Када те спалише душмани, твој пепео расуо се по свим земљама српским. А спомен оста, никад јачи, да пркоси душманима мрским. Србина су тјерали да погази прави Христов завјет и узме њихов полумјесец ил' криж, али он је знао да је кратка мука што се веже уз овај свијет. Он се сјетио тебе и часног православног крста. Сјетио се предака и твоје цркве три прста. Сјећа се и данас. Послије крвавог рата, ножа забоденог од дојучерашњег брата, деценија школе без твога имена, бомбардовања и избјегличких колона, дошло је вријеме неког права, у ком опет слабији страда. Покушавају опет угасити кандило наше вјере старе, вјере цркве твоје православне. Никад нам више значио ниси, Оче нашег народа и цркве. Моли Господа за помоћ српском роду на путу правом, путу Спасења, путу православном. Сава Малиновић IX1
20 Publizr Home