КОЛО Немања Ружић IX 3 Литерарни и ликовни радови У сусрет Вуку Сјети се, давно, прије Првог српског устанака, српски народ бјеше јадан, неистакнут, изолован од свијета. Свакога дана нестајало је по хиљаду наше браће, и они говоре нисмо ми учинили ништа да они не би живјели краће. Тада на свијет дође један мали дјечак, Дадоше му име Вук. Зачу се за српски народ добар звук. Сви они се борише за оно исто, жељеше језик, жељеше писмо. Док се српски народ борио мачевима, Вук је својим перима. Његово оружје бјеше перо. Kао човјек с мало школе, он све што знаде написа на папир и српски народ освијетли. Услиједи најљепше доба, с нашим језиком треба да идемо до гроба, За наш језик Вук заслужан је, он нас нашем језику води, знајући да је то пут ка слободи. Народ без језика је као небо без облака. Празно, обично и не значи ништа. Наш говор, свака ријеч изушћена је злато, сам Бог зна колико је то богатство. С поносом по папиру слова пишем. Хвала ти, Вуче, на сав глас вичем. Басне, приповијетке читам у школи, хвала ти, Вуче, баш те волим. Ћирилична слова шарена и права, хвала ти, Вуче, вјечна ти слава! Српски народ ћирилицу има, дјеца славе Вука својим саставима. Двјесто тридесет година од рођења Вука Тршић доби слово, а и наука. Скачу слова по папиру, оловка их слуша, хвала ти, Вуче, пише моја рука! Сара Малбашић IX3 У сусрет Вуку „Пиши као што говориш, читај као што је написано“. Oва реченица је у српском народу свима веома добро позната. Mислим да већина зна и ко ју је написао. То славно име у српском језику ће се памтити годинама и годинама. Вук Стефановић Караџић! Да, сви сте чули за Вука, за његов труд уложен за писменост српског народа. О, Вуче, јунаку наш. Борио си се за нас и нашу културу и, ево, веома смо ти захвални, те се трудимо да твоје име никад не оде у заборав. Хтио си да будеш образован човјек, али си имао разне препреке током свог живота. Нешто си учио од свог рођака, јединог писменог човјека у крају. Образовање си наставио у Лозници, али те је болест спријечила на том путу. Свим силама си се трудио да се школујеш па си отишао у манастир, али тамо си чувао овце, те си само од покојег пролазника могао нешто научити. За вријеме Првог српског устанка био си писар код церског хајдучког харамбаше. Силно си желио да упишеш гимазију, али са седамнаест година био си престар. Без обзира на све, и даље си се трудио да постанеш културно образован. Уписао си Богословију, али опет твоја мудра глава жељна је још знања, те си отишао у Петрињу да учиш њемачки језик. Касније си отишао у Београд да упознаш Доситеја Обрадовића и да га замолиш за помоћ за своје даље образовање, али одбијен си. Ето шта се све дешава човјеку који је желио да се образује. Када си чуо да Доситеј отвара школу, мислим да си био најсрећнији човјек на свијету, јер си напокон могао бити оно што желиш. Али свакој срећи дође крај. Опет си оболио те отишао на лијечење у Нови Сад. И, ето, оздравио си, на сву срећу, и постао учитељ. Након пропасти устанка отишао си у Беч, те срео Ану Марију Краус, која је постала твоја жена. Имао си много дјеце, али те у животу, изгледа, стално пратила несрећа те су ти сва дјеца умрла, изузев Мине и Димитрија. Почео си сакупљати народне пјесме и радити на граматици народног говора. И тако си почео издавати своја дјела. Али, у међувремену си добио забрану да штампаш књиге. Својим радом си стекао многе пријатеље и помоћ у Русији, гдје си добио сталну пензију. Захваљујући твом раду, 1847. године издата су многа значајна дјела и та година се сматра годином твоје побједе. Е, Вуче, шта си све прошао због нас. Колико труда си уложио за свој српски народ. Након свих твојих дјела и борбе за српски језик, можемо ти само рећи: „ВУЧЕ, ВЕЛИКО ТИ ХВАЛА!“ Марија Видовић VIII2 13
14 Publizr Home