Фото секција, Емилија Ристић VII4 ЈЕДИНА ШКОЛИЦЕ Још се сјећам учитељице. Још се сјећам прве петице. Зубић ми на длану остаде, након једне школске ужине. Први пут сам се заљубио. Први пут сам се пољубио. Иако је била најмања, за мене је била најљепша. И кад прођу многе године, кад постанем ти ја, можда пекар или тесар или часк политичар, Бранково ће коло неки нови клинци водити, ал' у срцу мом своје мјесто ти ћеш имати. Једина школице... Сјећања ми даље путују. Друга клупа је до прозора. Сви другари су на окупу, Спремамо се за матуру. Улазим у школско двориште Срце куца, јако најјаче. Суза је из ока канула, сјећања је сва покренула И кад прођу многе године кад постанем ти ја, можда пекар или тесар или часк политичар, Бранково ће коло неки нови клинци водити, ал' у срцу мом своје мјесто ти ћеш имати. Једина школице... Химна наше школе
25 Publizr Home