КОЛО ШТА НАС УЧИ НАША ХРИШЋАНСКА ВЈЕРА? „Понијели отац и мајка новорођено дијете Светом Сави и замолили га да дијете благослови и да му да срећу... Свети Сава им рече: „Ја му срећу не могу дати. Срећу му можете дати ви, родитељи његови, ако га научите: да ради, да штеди, не лаже, не краде, да слуша, поштује старије, да је у свему умјерено, а нарочито ако га будете научили како да чува своје здравље”. Ова кратка, поучна, прича даје срж свега онога што нас учи наша православна вјера и од чега је састављена хришћанска етика. Такође, можемо рећи да нам је, кроз ову причу, препричано Десет Божијих заповијести датих Мојсију, на планини Синај и Двије Христове заповијести о љубави од којих друга гласи: „Љуби ближњег свога као самог себе“. Управо ове особине треба да развијате и ви код себе, да радите, штедите, не лажете, не крадете, да слушате, поштујете старије, да се у свему умјерено понашате, да чувате своје здравље, да волите људе око себе, да се молите Богу и за оне са којима нисте, можда, у добрим односима. Све наведено могло би се свести на само једну реченицу, која се налази у хришћанској најсветијој књизи - Библији или Светом Писму, а та реченица гласи: „Све што не желиш да људи чине теби немој ни ти чинити њима“. Наш народ је најбоље изразио своје схватање хришћанске вјере кроз једну народну изреку: „Чини добро не кај се, чини зло надај се“. На примјеру живота Светог Саве можемо да научимо и још неке особине, а то је стрпљивост и да будемо задовољни са мало. Он, као дијете богатих родитеља, одраста у изобиљу имајући и новац и власт, јер је добио на управу једну област, Хум, да њоме влада. Но, држећи се библијских ријечи: „Не сакупљај себи благо које рђа и мољац могу појести …“, ипак се одриче свег материјалног богатства и живот проводи у манастирском скромном животу, гдје се једе мало, спава мало, угађа души, а не тијелу, читајући и молећи се. Своје учење проносио је и дијелио свуда, мудрошћу је обасипао, духовно уздизао и морално поучавао. Свака његова мисао остављена српском роду путоказ је како треба да ходимо правим путем, држећи се правих, искрених породичних принципа, који спојени са вјером у Бога доносе мир, срећу и благостање. Светосавље живи и данас подсјећањем на праве вриједности, поштовањем туђег и чувањем свога, учењем о самокритичности, као великој врлини, скромности и трпљењу до остварења великих животних дјела. Зато, никада није довољно да подсјећамо и пишемо о таквим ствараоцима и њиховом раду, јер њихова дјела су највећа дјела, која су оставили свом роду. 18
19 Publizr Home