се за индивидуалне разговоре са родитељима, припрема материјал за активности, штампа, пластифицира... Оно што је занимљиво за месечне планове, могу се мењати у ходу. То зависи од расположења деце, њихових идеја, интересовања... Недељних планова, припрема у писаној форми, дневника, једноставно нема. Запослени су фокусирани на непосредни рад са децом. Активности трају кратко, да се деца не би оптерећивала. Акценат у норвешким вртићима је стављен на боравак у природи, развијању самосталности, емпатије и толеранције код деце. Без обзира на временске прилике, деца су или у шетњи или у дворишту вртића сваког дана. Има једна норвешка пословица која гласи „Det fins ikke dårlig vær, bare dårlig klær” ( не постоји лоше време, само лоша одећа). Сарадња са родитељима Два пута годишње су родитељски састанци. На почетку школске године се родитељи упознају са особљем вртића и са плановима за ту годину, и на крају са реализацијом истих. Такође два пута годишње се заказају и индивидуални разговори са сваким од родитеља. Те разговоре, по потреби, могу заказати и родитељи. Ван овог, горе наведеног, комуникација се може одвијати и на свакодневном нивоу, приликом примопредаје деце, као и електронским путем, преко мејлова. Деца у току школске године имају 4 недеље одмора, од тога три треба да искористе у јуну. Захтев за одмор предају родитељи у писаној форми. Велики број деце у Норвешкој је обухваћен предшколским васпитањем, негде око 90%, и имају добру социјалну политику. Ако је максимална цена вртића већа од 6 % укупних примања родитеља, смањује се цена вртића. Деца из осетљивих група која живе у домаћинствима са ниским примањима, имају право на бесплатан боравак у вртићу у трајању од 20 сати недељно. Вртићи у Норвешкој / вртићи у Србији Из норвешких вртића бих преузела „недостатак” папирологије, број деце и запослених у групама, боравак у природи и примену инклузије. Код њих инклузија подразумева рад асистента са дететом које има неких потешкоћа, а код нас ми радимо са свом децом. Много новца улажу у образовање, опремање вртића и школа, стручно усавршавање наставника, док сви ми који смо у просвети знамо колико се у Србији улаже. Има разлике и у броју и врсти активности које се раде у вртићима у Норвешкој и овде. Они су фокусирани на слободне активности, по избору деце, а код нас је акценат на усмереним активностима и припреми за школу. Кад бисмо узели оно што је добро из оба система, добили бисмо опремљене вртиће, школе, наставно особље које је задовољно својим послом, платом, условима рада, децу која су самостална, емпатична, спретна и родитеље који су подршка просветним радницима. Митровић Милица https://www.institut.edu.rs/iskustvo-vaspitacice-kako-izgledaju-vrtici-unorveskoj-u-odnosu-na-vrtice-u-srbiji/
4 Publizr Home