Искрице, 83. број ДЕВОЈЧИЦА ТЕОДОРА ТРАЖИ СВОГ ПСА Девојчица Теодора је изгубила свог пса. Дуго је шетала улицама, дозивала га, али ништа. Сва уплакана је села на клупицу, дуго седела, а затим отишла кући. Када је отишла кући, пожалила се мами, тати, баки и деки. Сви су сложно кренули у потрагу. Пошто и даље нису могли да нађу пса, бака је у помоћ позвала комшије. Један од комшија је предложио да оду у скривену улицу у којој је живела старија жена. Дуг је био пут до те куће, ноге су их болеле, али су они нису престајали да корачају. Испред те куће била је жена. Комшија је питао да ли је код ње Теодорин пас. Она рече да јесте, да га је окупала и нахранила. Онда је вратила пса Теодори.Сви су се захвалили тој жени, а Теодора је срећна одвела пса својој кући. Ксенија Матић, 2. разред МОЈА БАКА Моја бака има браон очи и браон косу. Има шездесет и шест година. Заједно беремо јагоде. Помаже ми око домаћих задатака, купује ми сладолед и још слаткиша.Она и ја шетамо до њене баште и причамо приче о томе како је било када сам била мала. Заједно правимо колаче, смејемо се и причамо. Када останем код баке, заједно гледамо серије и цртане филмове. Моја бака и ја много волимо да проводимо време заједно. Наталија Јовановић, 2. разред МОЈ ДЕКА Деке су много важне особе у животу једног детета. Мој дека се зове Вукадин, а надимак му је Вуле. Он има седамдесет три године, а другог новембра ове године ће напунити седамдесет четири. Његове очи су плаве. Када он и ја идемо у продавницу, он покупује пола продавнице. Купи слаткише, грицкалице, сокове и пуно воћа. Мој дека и ја се баш забављамо и уживамо када смо заједно. Он ми много помаже. Ја много волим свог деку. Нина Ристић, 2.разред 25
26 Publizr Home